Admin
Admin
 | Naslov komentara: Ratna prica - Vili -  Mon Dec 05, 2016 4:48 am | |
| Vili Bijase kasna jesen 93,mnogo hladne noci i jutra.
Jedan dan dode naredba da idem u Azice na ispomoc nekom Bataljonu iz N. Sarajeva.Samnom ide dosta nepoznatih ili tek upoznatih borc,uglavnom dobrovoljci.Dolazimo u Azice gdje nam kazu da ujutru ocekuju cetnicki napad.Dobivam raspored u jednom bunkeru koji se zove - Kuca uzasa - Samnom je vojnik kojeg zovu Austrijanac a zove se Vili.
Vili je pravi NJemacki vojnik,nikad ne sjedi stalno osluskuje i osmatra to meni daje vise vremena za razmisljanje.Nije mi puno trebalo vremena da saznam zasto se tako zove ovaj moj Bunker,pored njega nalazijo se dug limeni hangar koji je izgorijo a imo je mnostvo prozora i nekih vrata,uglavnom sve od lima pa bih pri najmanjem vjetru to proizvodilo razne zvukove ako se tome dodaju ratna razmisljanja,pomjesana sa strahom,vojnik bi cesto bijo u situaci ludila i niko dobrovoljno nije htijo ici na ovo mjesto.Ja i Vili primili smo duznost u 2h nocu i treba da ostanemo do 6h ujutru to je perijod u kom se treba desiti napad na nas.Dogovaramo se kako i sta,upoznajemo ljude sa obje nase strane i tako procjenjijemo sigurnost izmedu nas i njih.
Noc je hladna sa blagim vjetrom koji u limenom hangaru pravi strasne zvukove,cesto bih se zakleo i ljuske krikove.Austrijanac mi kaze,cinimo sve koliko mozemo ali nesmijemo biti zarobljeni.Cesto cujemo buku cetnickih vozila i galamu vojnika sto je potvrdivalo sumnju da se zaista sprema napad.Dolazi 4h posle pola noci,Vili cesce pusi i tada ponudi i mene sa cigaretom,rekoh mu znas da nepusim,probaj jednu,rece mi Austrijanac, Vili.
Tada sam ispusijo prvu cigaretu po mom znanju i tako mi je lijepo odgovarala da se druga tako ponovila nikada vise nebih prestao pusiti,srecom nije.4\30h nazire se zora po brdima,kazem Viliju,Hajmo izaci iz Bunkera,ako ce biti napad,bice uskoro,ako pocnu,prvo ce gadati bunkere,Vili prihvata moj predlog ali i ponovo vadi cigarete da zapali,ja krecem,on mi dobaci samo da pripalim.Izlazim i stajem u transeji ispod jedne strehe da sacekam Vilija,tada nestaje za trenutak moje svijesti,na usi mi udara neka huka kao da izlazim iz vode,Vidim crvenu prasinu oko mene i odmoh zovem Vili,Vili se pojavljuje sav u crvenoj prasini od crijepa.
Bega nekakvo cudo raznijelo je nas Bunker,tamo da je bijo mis nebih prezivijo ti nam za kratko spasi glavu.,odem snjim da vidim i srecom brzo se vratim utom dolazi drugi pa treci udar na isto mjesto.Prezivimo tih par paklenih dana,posle toga odlazimo na Zvijezdu planinu u ispomoc Olovu gdje se rastajem od mog vjernog druga Vilija a on treci dan gine,bijo je to istinski drug-ratni prijatelj i ratni covjek kojeg nikada necu zaboraviti | |
|
Home 
portal 
Gallery 
Traži 
Login 
