Admin Admin
| Naslov komentara: STARA PRICA Sat May 02, 2009 10:54 pm | |
| Krivi JavorSezdeseti godina dok sam bio jos diete,nisam smijo cuvati sam, pa su me cesto slali da cuvam sa bratom od moga dede Avdom. Cuvali smo svakodnevno sami.Ja sam koristio svaku priliku za novu pricu i tako neprimjeceno dolazio do dobrih informacija,poslastica naseg razgovora bile su price.
Koliba na Vukoljinu stanu,Avde Begica,stara je oko 150 godina.Ja sam je sliko 2003god.
Sjecam se jednom dok smo cuvali ispod Plistine u Hodinu-vrlju,kod jednog velikog krivog Javora. Javor smo kasnije spontano nazvali Avdin Javor,to se mjesto i danas zove kod Avdina Javora. Tu je Avdo volijo da bude kada su prilike za kisu ili kada pada kisa,jer je Javor bijo siguran da nece ispod prokisnuti,posto je bio mnogo naget a imao je veliku zapreminu.Koliba u kojoj je zivio Avdo,pamti tri rata i jedina nije nikada gorela.Trebalo bih je obnoviti..
Sjecam se i danas Avdinih goveda,cak i njihovi imena i njihova izgleda. Imao je velike volove,jedan se zvao Saronja a drugi Brezonja,imao je i dvije dobre krave,jedna se zvala Bisa a druga Breza.Saronja je bio veliki,on bi cesto prvim nogama opkoracijo bukvic i tako navalio prema njegovu vrhu,bukvic bi se savijo a on bi ga tako obrstio.
Jednom je padala sitna kisa,tako sitna da smo je jedva primjecivali.Nalozili smo vatru ispod Javora i cuvali goveda.
Molio sam Avdu da mi po ko zna koji put prica pricu.Avdo nije bio tezak covjek i nije nicim pokazivao da sam mu dosadan.Sjedio je na jednoj velikoj zili i kuckao stapom o jednu ogaricu.Volio je liepu vatru i da su goveda sita,a on makar i ne bio.Hajde Avdane povikao sam jos jednom nestrpljivo.Jah,hocu,zapamti ovu pricu.
Bila jedna stara dobra porodica,davno u nasem selu,tako davno da ih nija nisam zapamtio. Zivili su fino.Nisu dosta radili a imali su svega.Sve sto su imali jeli su i pili sa svojim radacima i komsijama.Jednog dana domacin se razboli te umrie a zena osta sama da zivi sa dva sina.Zivili su dobro,nisu nista mjenjali u nacinu dosadasnjeg zivota,sve dok se ne ozenise.Momci se ozenise a snahama majka posta visak u kuci te se oba odjelise,svako na svoju stranu.
Majka ostah sama.
Nije joj bilo tesko i ako
nije navikla na takav zivot.
Bicu zrtva i paticu sama da bude bolje
mojim sinovima,cesto je govorila njihova majka.
Jednoga dana naide
neki bezkucnik muskarac te se naseli u nase selo.Majka od ovih sinova
cesto bih nesto od hrane nosila ovome bezkucniku,siromahu,radi sevapa.
Mjestani
su poceli da je ogovaraju i da se grijese,ali ona nije nato obracala
paznju.Kada je bila pri kraju svoga zivota pozva sinove te him rece:
Pozvacu onoga siromaha u svoju kucu.Nemogu gledati da se tako pati u nasem selu,cesto nema sta da jede.
Sinovi se samo zgledase,te ustadose i odose svojim kucama,nista ne rekavsi majci.
Majka
je otisla i dovela siromasnog dedu u svoju kucu.Djelili su sve sto su
imali,starica se cesto falila kako je dedo dobar,kako joj pomaze i da
joj je zivot puno bolji od kada su skupa.
Svi su to gledali sa podsmijavanjem,niko nije razmisljao da li je to dobro neko djelo. A onda se majka jednog dana razboljela i umrla.
Na Dzenazu je doslo mnogo ljudi.
Vecinu niko nije poznavao.Kada se Dzenaza zvrsila,dedo je prisao
hodi i zamolio da kaze par rieci prisutnim.Dobijo je riec i ako to nije
bio adet u takvim prilikama.
Dedo je rekao: Ovo selo zasluzuje da zivi radi ovg dobrog,kojeg sada ukopasmo,zato vam porucujem: Prodajte svu stoku i kupite zita ove godine,od iduce godine nastupa velika susa i nece biti hrane,narod ce pomrieti od gladi i razni bolesti.Susa ce trajati punih 12 godina. Mnogi se samo nasmijase i tako se svi razidose. Niko nije vidio kuda je dedo otisao,ali ga niko nikada vise nije vidio.Poslie dva tri mjeseca,opet je neko umro ali nije bilo ni dede niti onih nepoznati ljudi. Tada hoda upita prisutne:Prosli put kada smo ukopali nasu komsinicu,bilo je mnogo ljudi od tada vise nikada nisam vidio dedu niti one ljude.Znali neko ista o njima. Svi su sutili.
Znateli ista, ko je bijo dedo?.Opet je bila samo tisina. Hodza je nastavio:Mnogi smo se ogriesili.Imam osjecaj da je dedo bio dobri i da je dosao da olaksa nasoj koni zadnje dane. Kada mi nismo htjeli.Zbog nje nam je ostavio hairli poruku. Jacu uraditi kako je dedo rekao. Svi drugi koji su tako uradili,prezivise glad a oni drugi koji nisu htjeli tako pomrli su od gladi i razni bolesti.
Hodza je nakon godinu dana,sazvao ljude i napravise turbe na mezaru umrle komsinice.U vremenu kada je prenesena prica meni,sva suma na nasim krajevima bila je ovaka,do tada nikada nije vrsena sjeca...Ostale su samo uspomene iz mladosti.... | |
|