Moj zivot

Admin

Moj zivot

Prica - MOJ ZIVOT - je prica koja se sastoji od ljudske Drame u istinu moj zivot je cieli bio Drama.Pokusacu u kratkim crtama da ga opisem.Ja sam roden 1953 god. na Vukoljinu stanu to je jedna liepa planina,ali surova i zabacena,tako reci,Bogu za ledima.Opcina Srebrenica.Roden sam kako rekoh 1953 god. u jednoj brvnari Kolibi,koja iz nutra nije bila omaltana,imala je jednu prostoriju sa ognjistem i jednu za spavanje.
Moja majka rano je iz sela ispratila u Planinu a u selu osto je moj otac koi je tada imao javnu svalerku i snjim je bio moj brat,koi je posao u prvi razred osnovne skole.Ja se radam u toj Kolibi,gdje bila sama moja rah. majka.Nakon 3 mjeseca moja majka sanja tezak san da je udara u glavu Avion i za par minuta saznaje da se moj otac ozenijo sa prvom komsinicom.Ja sam prakticno roden u porodici gdje me nije zelijo niko,mom ocu zena trazi mustuluk za moje rodenje,on kaze u to ime nedam ni pola ovog oraha,slucajno je jeo orahe u tom trenutku.
Majka je sama samnom na Planini i pored mene ima jos i stoku,sama nezna sta da radi,nema kuda da ide,braca je ne zele nazad,ja sam cesto dugo ostajao sam u Kolibi i ni danas neznam kako sam to sve prezivijo,bila je glad,siromastvo,odmah posle rata,nije bilo odjece,obuce,a posebno nije bilo ljubavi roditeljske prema meni.Moji roditelji kako tako ostaju u braku,otac prvi koi ima 2 zene u okruzenju,majka bi jedva cekala ljeto da se skloni na Planinu a otac bi bio u selu sa ljubavnicom.Ja sam tako rasto u tako teskim uslovima i sjecam se kada mi je majka kupila prve gace,imao sam 3 godine,bilo mi je puno drago,jer mi vise nije bilo hladno.Kada sam malo porasto,oko 5-6 godina,poceo sam da cuvam ovce,cesto i sam.Sjecam se jednom u kasnu jesen,odbili smo ovce u stijene ja i puno jos naroda-cobana u mjesto pod VLASENJE,jednu noc pade kisa a onda se zaledi da nemozes nigdi stati na zemlju,sve je obliveno ledom sto je pokislo.
Dolazi moj Amidic da idemo vaditi ovce iz stijena,kaze ponjecemo male sjekirice i praviti stazu,razbijati led kuda idemo.
Spremili smo se i krenuli,imali smo krampize do na brdo u stijene nemozemo snjima,moramo ih skinuti a onda razbijajuci led ispred sebe spustali smo se u stijene,jos je bila brza Drina a jutarnji mraz je ispunijo dolinu Drine,jedva se spustamo do Drine,tako je moralo biti radi terena a i dole ocekujemo da su nam ovce.Nakon 4h nekako sidemo Drini i cujemo da po cijelim padinama bleju nase ovce koje se nesmiju pomaci,ako se pomakne neka,dobije skije i gubi zivot i tako zavrsi u Drini,nadem ja moje ovce u jednoj pecini a moj Amidic mora ici brdu u jako lose stijene,jer su tuda njegove ovce,ja razbijam led i tako pravim stazu kuda ce ici moje ovce i srecom idem dobro,dosao sam blizu brda gdje moram sacekati Amidica sa njegovim ovcama i on mi vice da su mu se do sada slomile 4 ovce i da su sve zavrsile u Drini,dok smo izasli na brdo jos 2 njegove ovce otisle su u Drinu.
Vise puta sreto sam se sa Medvjedom,nekada i sam.Sijali smo kokuruze,van sela Zaradovinom i kada pocnu pecenci morali smo ih cuvati od medvjeda i to je bio moj posao,sam nocu kod kokuruza i tu sam se jednom sreo sa medvedom na desetak metara.Besparica je bila strasna a zivot jako,jako tezak ja se sjecam i prve opanke kada sam kupijo,isao sam bos sa majkom rah. da beremo jagode pa smo to prodavali zadruzi na Vukoljinu stanu,gdje sumsko voce i bilje odkupljivao MulaNazif,brao sam 3 dana jagode da bih mogao kupiti prve opanke,imo sam oko 5 godina tada i uglavnom cielo vrijeme posle ako zaradim i kupim i imo sam,drugacije NE.Poceo sam i da idem pjese u Srebrenicu sa konjem da kirijam i za taj jedan tovar iz Srebrenice do Luke koji je trajao cieli dan i vise a duzina puta je bila oko 35km,mogao sam kupiti jedne opanke.Glavna moja zarada za obucu i odjecu bilo je ipak sumsko bilje a posebno kora od smrdilijeske koju je pomenuta zadruga otkupljivala,kasnije sam saznao da se od te kore prave lijekovi za zuticu,isto je i caj,djelotvoran kao liek od Zutice.Zivot u Luci bio je naporan,kuda bih god isao,bilo je daleko i uglavnom bi se islo pjese.Najvolijo sam cuvati oko Drine,gdje su radili splavari,volijo sam gledati kako to ljudi rade.Brali smo ljeti po stjenama i lipov behar,Glogov,jagode,kupine,crne maline i sve to pomagalo da se kupi neophodna odjeca i obuca,bila je puna kuca djece,7 zivih i njih troje to je desetero a niko nigdi nije bio zaposlen.Poceli su krivolovci da me vode u krivolov od mojih 13 godina,bio sam pouzdan hajkac i siguran da necu nikome kazati,obzirom da je bila opasna Milicija,posebno za nas Muslimane.Moj prvi lov,bio je sa mojim Amidicem Ibrom i Himzom Durakovicem.
Krecemo oko 4h ujutro da nas niko nebi vidio i dolazimo u Susicu,oni zasjedaju na brdu a ja idem u hajku od Drine i tada ubise 2 Divokoze dobre ja dobijem dio ravan njima i krecemo kuci,meni je to bilo mnogo tesko,obzirom da sam se bio vec umorijo,iduci u hajku.
Posle sam cesto isao i sa drugim lovcima,cesto sam od nekoga dobijao i pusku,tako da sam ja svojom rukom ubijo prvu Divokozu u Srbiji,ispod brda Zvijezda,Kada sam zavrsijo 4 r.osnovne skole,dalje mi nisu moji dali,kaze otac,nemamo mogucnosti,ipak tu je bila presudna rijec,moje Macehe,ona nije bila za to.Kako rastem,moj zivot postaje sve opasni i vise sarolik,vise puta gledao sam smrti u oci sto bih rekli stari ljudi,nekada u stjenama,nekada u vodi u Drini a nekada i u susretima sa medvjedom,znao sam,sam noci doci sa Paleza do Luke.
Jednom sam se sreo sa medvedom u par koraka,medvjed je stao i propeo se na zadnje noge,ja sam ga samo cekao da me napadne i ja se u nazad vratim korak,on ponovi isto,ja ponovo napravim 3-4 koraka u nazad,on spusti prve noge na zemlju,ja pomislih,eto ga na mene,srecom,on se naglo okrenu i pobjeze.
Jenom sam sam nocu otisao Zaradovinu da donesem pusku,koju sam u toku dana tamo ostavio i u mom povratku uz dolinu u mjestu Bara,ibrahimova njiva,odjednom ugledah,zena drzi u naramku dijete ja ucim sve sto znam,nista se nemjenja,razmisljam da bjezim,naumpade mi da se od prikaze nesmije bjezati,idem pravo pa sta bude i tako prilazeci ta se slika smanjuje,kada sam prisao,vidim smreku i jednu mladicu koja se malo odvojila od smreke i od tada ja nevjerujem da prikaza postoji.Dok sam isao u o. skolu,ljeti cesto sam isao bos,bila su to teska vremena, bez puta,bez struje,bez icega,poljoprivreda tanka,zemlja losa i nema je dovoljno,ljudi su se medusobno slabo pomagali,svi su se jedni drugih bojali i tako ide dan za danom,godina za godinom ja pocnem sve vise raditi i sam sebi zivot olaksavam,tako je bilo vecinom i kod druge djece.Pred moj odlazak u JNA bio sam u stanju sebi obezbjediti osnovna sredstva za zivot,bilo je i dalje tesko ali imo sam nuzne stvari..

bice duga prica i napeta,nastavicu

» Zivot
» Zivot bu dijaspori
» Volim te zivot prolazi
» POŠTEDITE MI ČAST, ŽIVOT VAM HALALIM
» ANTUN HANGI - ŽIVOT I OBIČAJI MUSLIMANA