Naslov komentara: Naj-tezi put u mom zivotu Sat Mar 21, 2009 4:46 pm
NAJTEZI--PUT U MOM ZIVOTU. Rat je u najvecem svom zamahu, smrt je svuda, jednostavno cekas svoj red i nesanjas da ces preziviti ovaj prljavi i bezdusni rat.Vijesti jedna drugu sustizu, svuda se sije samo smrt,nema granica u broju poginuli.. Olovo je u opasnosti, trazi pomoc, ko da ide i kako kada nema puta do Olova, prica se da Sarajevo mora pomoci Olovu jer Tuzla i sama ima mnogo problema.Odluka je pala prvi korpus salje pomoc Olovu.Moja brigada dobiva zadatak da salje jedan svoj bataljon kao prvu pomoc. Ta pocast pripada mom bataljonu, dobivamo naredenje da se spremimo za put, snijeg je ko nikada veliki, blizi se nova godina ali se ona mora docekati negdi kod Olova.Sa moje mjesne zajednice prvi izlazimo ja i jedan Focak,nervoza pomjesana sa svacim drugim su stalno prisutni.Imam osjecaj da je doslo vrijeme da idem po svoju smrt.Iz kasarne Marsalke sam donijo novo zimsko odijelo i jedan sinjel od koga sam napravijo dobar prsluk a ostatak rajtovo nove zimske pantole, imam i dobru bundu, u odnosu na druge ja sam se dobro spremijo.Vecinom niko od nasih nije htijo uzeti nista od vojne odjece sto ce se kasnije odraziti lose na njihovu spremnost u zimskim uslovima.Dan je dosao i moram da krenem, znam da na tom putu imam samo jednog dobroga druga iz Zepe a to je Zajko Hodic iz vrela.Uzimam svoju opremu za koju sam napravijo i poseban rusak da bih mogla stati i nosim jednu dobru majstorsku sjekiricu, rusak je dosta tezak , imam i pored odjece i hrane za puta, narod iz komsiluka je doso na ispracaj,na svacim ocima vidim i pitanje hocemo li se ikad vise vidjeti, stalno gledam kradom djecu, osta ih zeljan sve se mijesa po glavi u grudima je dah stao, glasa nemam niti mogu vise govoriti, uzimam svoje stvari i bez rijeci izlazim iz kuce, zamnom i ostali, cujem plac, ali se nemogu okrenuti, djeca me stigose i umalo se ne izgubih, borim se sa svim u sebi.Ipak se odvajam nekako od mojih, krecem pjese, hocu da se okrenem da hi jos jednom vidim, neko povika ne okreci se, ne valja, produzih nekoliko korakai pomisli i onako ko zna hocu da hi vidim i u tom momentu se okrecem i odma sam vidijo Melu i Adina koji su se popeli na ogradu da bih me sto duze gledali.Nemoze se umrijeti kad hoces moras cekati svoje vrijeme.Idem kraticom kroz groblje i zavidim mrtvima, sto su se bar smirili, pomisli bolje i vama nego meni, idem preko Velesica, zborno mjesto je Svrakino selo u skoli.Kada sam stigao pred skolu bilo je mnostvo naroda, slika nezaboravna,meni je malo lakse, mojima je bilo daleko da dodu ovdi, pomisli bar tu sam u prednosti nad ovima sto placu, mi smo prva vojska koja izlazi iz Sarajeva.Postrjavamo se i dobivamo poslednje upute kuda cemo ici i kako, tada tek saznajem da moramo ici preko Fojnice, preko nekih planina, vecina ljudi ide u farmericama, par njih i u patikama, nemaju ljudi drugo sta da obuju i obuku.Idemo u koloni po dva, ima nas preko 500 prolazimo stalno kroz spalir naroda sa obje strane, zene vicu, boze mili ko li se nece ziv vratiti, koliko li ce hi se zivi vratiti. sebe cas vidim mrtvoga negdi u krsu cas ranjenoga, slike razne kroz glavu prolaze.Pitam se deli sam ja u ovim mnogim pitanjima.Sa Zajkom sam se ponovo naso ispred tunela u Dobrinji, tada smo rekli da se vise necemo razdvajati do Olova, Zajko mi rece da ima i Ibro Stitkovac kojega ja neznam, rekoh mu da ga dovede i za kratko je bijo sa nama, rekli smo mu da mora biti ko i mi, da se nas tri moramo pomagati na svakome mjestu, dogovor je bijo cvrst i iskren.Prolazimo kroz tunel i ponovo je zbor u skoli u butmiru.Rekoh Zajki da se drzimo stalno prvoga kraja, tako cemo biti u psihickoj prednosti, kolona iz Butmira krece posle 22h .Pod Igman smo dosli medu prvi 10 uz Igman ima sajla za koju se moras drzati da bih nekako izasao na Igman,idemo dobro, jedan drugome pomazemo i prvi smo izasli na cestu, vjetar neumoljivo puse, ponekad se moras okrenuti kontra da bih uzo zraka, snijeg pada, i taman kada smo izasli na brdo ugledasmo ljudsku figuru na cesti, okrenuh se nazad, ima nas desetak ukupno ostali su u zaostatku za nama, idemo nema veze ko je i sta ce se desiti, zivot je i onako dosadijo. Kada smo dosli covjeku, on nas poce moliti, kaze smako sam sa tamicem sa puta ako ma iscupate ja ovdale mogu ici sve cu vas povuci do Pazarica, ima jos puno do Pazarica rece nepoznati. Rekoh da probamo, ali nejde, izvadim ja svoju sjekiricu pa nasjecem jelovi grana te ih poturimo pod tockove, kamijon izleti na put, te onda posjedamo a mene ko nagradise u kabinu, a ja nagradi i zaju, tako mi rano stigosmo u Pazaric a zborno mjesto je u kasarni.Poslednji su dosli tek u 1h po podne. Rucamo i opet pokret, dosli smo pod neku planinu koja se zove kazu Lopata, brdo veliko, suma je veca od radave, penjemo se uz neke okuke i na jednom prevoju predlozi Zajki da nalozimo vatru, vec smo premoreni.Kako cemo je naloziti po volikom snijegu rece Zajko.Idi od puta i kad vidis snijeg u vidu plasta sijena, rastjeraj ga tu je krs i mora biti drva a ja odoh traziti potpalu, tako sam ja sa mojom sjekiricom zacas nasjeko suhi homorovih grancica a Zajko je naso dobar krs drva pa smo ogromnu vatru nalozili uz koju je prezivijo noc jedan vod, bilo je dosta vatri ali mi smo imali najbolju.Ujutro krecemo kroz planinu i nekako do noci dolazimo u Fojnicu, opet negdi na ulazu pravimo logor vani, ali ovaj put se kradu i drva ispred kuca lozi i ograda, izutra se ljudi zale ali kome, zar imaju obraza da su ljudi bi nas nekako negdi smjestili, idemo dalje, imam osjecaj da su mi noge i ramena odrezani i cudo mi da se to sve ne razdvoji.Negdi smo iza Kiseljaka moramo malo pricekati mrak jer taj dijo tuce cesto HVO vojska, napada prolazimo i tu prepreku, mi smo u prvom redu, znamo da je negdi u Mostrama u skoli ponovo zbor i tu odmor.Tim putem su vozili traktori i put je nikakav ali on nas vodi kuda treba, negdi u 2h sata nocu smo dosli u skolu gdje su bila spremna kreveta i po dva cebeta, rekoh zaja da uzmemo jos po jedno cebe i da legnemo u hodnik tamo ce biti guzva, tako smo i uradili, narod je dolazijo stalno, a mi smo spavali oko 8h izutra probudili su me bolovi, pokuso sam da ustanem ali nisam mogo.Dugo vremena sam se zagrijavo dok sam jedva dotako pod, bolovi su bili nepodnosljivi. Izaso sam napolje od straha i u tom trenutku ugleda staru zenu sa dvije djevojcice kako sjede na nekom drvetu, nekako ko robot him pridem pa hi upitam , otkud vi tako rano ovdi , nena mi rece, sine mi smo od Visegrada pa smo culi da je dosla Sarajevska vojska pa smo dosle nebili nam ko dao hljeba,ugledah odma svoju djecu , pa se vratih u skolu i skupih cetiri hljeba pa him dadoh, a nena povika zar sve ovo nama, nena sakri hljeb u dimije pa ode, kada smo kasnije posli na dorucak morali smo ici sve do podjele dorucka kroz spalir djece koja su trazila samo hljeba, ja bih izabro najslabije i odozgo nekako mu dao svoje sledovanje, tu smo bili 3 dana. Nastavicubice i gore i bolje kako kad..
Admin: komentar modifikovan dana: Fri Apr 17, 2015 12:33 am; prepravljeno ukupno 1 puta
Admin Admin
Naslov komentara: Re: Naj-tezi put u mom zivotu Sat Mar 21, 2009 4:47 pm
Nastavak,Najtezi put u mom zivotu. Drugoga dana oko 10h neko rece, da se u Mostrama mogu pojesti cevapi za cigare.Pomisli, boze zar cu docekati da pojedem opet cevape,pred polazak dobili smo po 75 kutija cigara, svaki dan da imamo po jednu kutiju, nas boravak negdi kod Olova ce trajati najmanje u komadu 75 dana, zbog toga i dobismo po toliko kutija, posto ja nisam pusijo cigare sam ostavijo da za njih kupuju moji namjernice, primjera radi 1kg soli je jedna kutija cigara, 5 litar ulja, a ja sam ponijo sa sobom 15 kutija za razmjenu, hrane ili bilo cega..Pitam Zajku hocemoli ici na cevape, on mi odgovori, zar mozes od bolova i pomisliti da ides, idu neki iz jedinice pa odoh ija, tako ti dodem i odma u prvu cevapcinicu udem i sjedem za jedan sto, kada cevapdija izvoli te, rekoh ,moguli dobiti za cigare cevape i koliko kostaju, odgovori cevapdija mozes , cevapi su za Visocane6 MARAKA A ZA TEBE 9 REKOH ZASTO MENI TOLIKO SKUPLJE, KAZE TI SI STRANAC,pa kako cu biti stranac bolan, jesamli ja vec poludijo, nisi, nisi ali tako vam je u Visokom,dobro, donesi, odgovorih.Cevapi su dosli ja dado 2 kutije cigara a on mi vrati tri marke, kaze jedna je kutija 6 maraka,krivo mi,neznam sta da radim,vratim se u skolu i udem u jednu spavonu i pricam prisutnoj vojsci, a izmedu njih me jedan zamoli da ja njih odvedem do te cevapcinice i da him pokazem de ima druga skola kaze ima tu sestru iz zupe,rekoh da je daleko, nekaje, rece samo da ja skupim raju, za malo krenu njih oko 15 , ja him brate stalno ponavljam, sta mi se desi i kako su ljudi ovdi neljudi i u taj cas stigosmo blizu cevapcare, eno rekoh to je ta cevapcinica, ja dalje necu ici sad sam jeo i nejdi povika jedan. Oni ulaze na vrata, i sami se posluzise, tako jos ponekim te sakupise 3-4 vrece hrane te to odnesemo u skolu de izbjeglice gladuju ko u logoru, tu ovaj i pronade sestru, za koju je donijo i posebno vrecu sa hranom, slika, davi posmatraca,ostajes bez daha i snage, kada se pribrasmo izbjeglice nam pricaju da pomalo jedu dva puta dnevno, ko je nesto sijo u vlaskoj zemlji, od onih sto su je napustili, morao je prvo da plati MZpo dulumu 50 km ili nemozes sijati umri.Pitaju ljudi de MZ rekose u HOTELU tamo udemo, sve po pe esu savremeno cisto, trazimo presednika, kada za malo dode, ovaj mu rece da idemo u pomoc OLOVU i od danas ako izbjeglicama ne poveca i treci obrok po povratku ratujemo sa Visocanima, tada izademo a taj dan se pozovu izbjeglice i na veceru koja se vise nije ni ukidala.Trecega dana pokret ali, ovaj put voze nas autobusi,odkad nismo, sjeli u autobus, krecemo i tako stizemo u Vares, logor je na Zabrezju u kasarni koja je izgorela,kada smo se nekako popeli kroz veliki snijeg, slika grozna, cad je svuda prokislo, bez vrata i prozora, boze, kakolicemo. Ima dosta drva odma lozim vani vatru, kazem Zajki hajmo, kuda veli, traziti spas,kakav kad je naredeno da moramo biti svi skupa, idemo, vraticemo se, tako mi ispred jedne kuce nademo u snijegu dusek pa ga osusimo, a medu vremeno je stigo i najlon pa ja mojom sjekiricom za cas od neki letvi napravih prozore u jednoj spavoni i vrata, dadose nam i neku pec, ali nikako, nemoze dimnjak pun snijega, jedva i to krenu, palace smo napravili od smrznuti fosni, daski, ludnica je ali boljega za nas nema.Izjutra jedna ceta ide na liniju a druga u pripremu, moja ostaje, 7 dana.Tu smo se taman malo udomacili ,kada dode red i na nas, da idemo u sumu u pripremu, kazu. putovali smo 4h i stigli na planinu zvanu Zvijezda a komanda ostaje u Siminu potoku.Kada sam dosao u pripremu, bilo je to u nekoj velikoj sumi, sklepano je za spavanje nesta od daske colarice ko baraka, pokriveno lepenkom a unutra opremljeno sa palacama ito na sprat,kada si unutra sve vidis ko hoda vani imas samo jedno cebe,u dojnji red palaca su spavali ljudi koji su imali vlastite vrece za spavanje, taj dio smo zvali mrtvacnica, jer je tako bilo hladno.Poceli smo dobivati hranu samo dva puta na dan ito nikakva hrana, da nas napadnu cetnici niko nebi mogao pobjeci od iznemoglosti od gladi. doslo je vrijeme i ja idem na liniju, bijo sam igrom slucaja na spoju sa olovljacima, i ljudi su mi ispricali kako se sve desavalo oko Olova i kako se tu ratuje, izgledalo je puno lakase nego u Sarajevu i tako je i bilo.Ubunkeru nas je bilo 3 sedam dana danju i nocu,snijeg veliki, ali ja sam nasao u Varesu ucinjenu ovciju kozu koja mi sada mnogo valja jer je sterem i sve cujem dokle ona stize, nalomim i sitni jelovi grancica pa prostrem i kad se zagriju da vidis nije lose, uvece se dogovorimo da po jedan dezura, da lozi vatru a druga dva da spavaju po 4h dezura je trajala, izutra koga zapadne on bi izaso i malo razgazijo snijeg da to izgleda ko da smo strazu drzali.Glad je opasna, kazem jednom od mojih jarana, hajmo po ovim napustanim selima i tako primjetimo de su sijati krompiri te nademo lopate, pa razbacimo snijeg a onda stijamo kuda su bili krompiri i tako pronademo torbicu krompira i nabasamo na po koju glavicu luka i ja usput ubijem jednu kreju te napravim corbu koju ljudi i danas pamte i pominju mi kad me vide, tako sam ja pomalo se potpomago hranom i jedan dan vidim kuda je krmak presao, ja obidem krug i vidim da nije izaso, zovnem Zaju i Ibru te IBRO ODE U HAJKU A NAS DVA NA ZASJEDU, ZA MALO iBRO ZAGALAMI,kad se pomoli krmak ja malo pripucam te ga dovucem do bunkera ljudi povikase nosi to tamo tako pogano, ja ga onda nazad u potok pa ga ogulim i skinem meso sa butova i one kaise sa kicme , napunim jednu kesu i jednu serpu pa to lijepo stavim u snijeg a jedan komad posolim i na zar, kad se ispeklo a desilo se pomlado i lijepo, ljudi vidose kako ja jedem i neumirem za cas ni kosti ne osta, jedan mi jaran zakasnijo na krcmu pa se name i naljuti sto mu nisam ostavijo, rekoh suti ima,jednom opet nestalo svega, vijaju se gavranovi a ja se popnem na jedno brdo tu nam bila i osmatracnica, kad gavrani nece da nailaze, osjetili me, ja udem u bunker oni naidu, ja se pripremim, malo virim i kad oni naidose ja u zraku ubih jednoga bijo je tezak oko jednuipo kilu meso supermedu vremeno nam je malo popravljena hrana ali i dalje slaba.Cujemp da je 1kg kafe u Brezi 100km priblizava se proljece, neko dode i kaze da je vidijo trag od ovce, ja sam znao da je to srna, pa kazem mojima ako neko dode recite da sam u drvima?UZMEM PAPOVKU I 7 METAKA SE ZADESI, REKOH NECU DALEKO, MALO GORI NADEM TRAG I ZANJIM, KAD U JEDNOM MOMENTU OTISLO OLOVSKOJ OSMATRACNICI TE JA POSTO NOSIM CETNICKU UNIFORMU MOGU ME UBITI, SKRENEM u lijevo kad odma udari na drugi trag, vidim da je ispred ravan a u ravani je veliki snijeg, reko nece ono u ravan pa se popnem na jedan brijeg i cucnem na jednom panju,daleko sam negdi otisao, snijeg spada sa drveca, topli malo, nema nista, ali meni lijepo, sve mi lici na nasu planinu,razmisljam hoculi vise ikad doci na gornj Brestovik i Drum, kad mi se oci otese, ja ugleda srndac gleda u mene, ja ti se ukoci, ni da trepnem, boga molim da se samo okrene da uzmem pusku, koja stoji uz panj, bog dade, on se okrenu ja pusku te lijepo nanisani i danas mislim da mi je to bijo boziji dar,srndac veliji, lijep, zimska dlaka i rogovi, boze, srece, ja sam najsrecni u ovoj planini i bijo sam za kratko, poljubim ga i polako nazad ga vucem, dugo sam isao nigdi nema moga traga kad u jednom momentu ugledah bunker ispred sebe na desetak metara, jarac ispade, ja legoh, neznam ni desam ni imali koga ni ko bi tu mogao biti, niko se necuje, reko cetnici cekaju da him i jarca dovucem i da oni ulove,ako pokusam nazad ubice me, tako ode glava dabe, odlucim uzmem jednu bukvu sa ulaza u bunker kao zaklon i polako se privlacim u medu vremenu vido dalje redom jos bunkera,straha nemavise kada sam prisao, necujem nista ali ima mnogo friski tragova od vojni cizama,u jednom momentu uletim na vrata, i nedaj boze da su bili i nasi isto bi hi desilo, srecom nikoga, obidem jos par bunkera te sjedem na jedno drvo kad naide covjek, ja ga pitam koja je ovo vojska, kaze sidi pa pitaj i on zamice, ma reko koja je jedinica, kad mi rece, zasija sunce, vrati se umjesto smrti sreca, vratim se po jarca pa ga zaturim na leda a uzmem ga za bradu i prve noge jednom rukom drugom za zadnje,pusku preko prsa, da sam to snimijo, to bi bijo snimak moga zivota, kada sam dosao do moje jedinice, samo su strazari ostajali ostalo je islo zamnom da to vide, jedan me zamoli Zunic od Visegrada da on oguli jarca, de rekoh,uto naide kreja, ja uze neki kalasnjikov i sa ruke je ubih oni da je uzmu, neka reko nejdi sad ce i druga, za malo dode i druga ja i nju, kada je sve bilo gotovo dodose dva kuhara, kazu poslo hi komadant da mu posaljem butove, reko jeli poslo pare, kazu nije, recite komadantu da nema mesa bez para, odose, bez imalo, kad za malo eto hi opet, koliko trzis, jedva se pogodimo za 60maraka dam samo iskljucivo butove.POCELO je da kopni,jedno jutro nas cetnici napadose, tada sam gledao kad granata udari jeliku ili homoru, presjece kud je udari i to drvo pada dubke i ponovo se zabija u zemlju, dobro prolazimo taj put poslije i mi napadamo ali nas stize njihova atiljerija, ima ranjeni, jedan mi kaze, Begicu molim te ubi me, ubi me ti to mozes, bijo mu je iznesen bubreg gelerom, ...? Osto je ziv, poslije rata mi kaze ja sam zahatorijo na te , sto me nisi ubijo, koje sam muke podnijo i danas hi trpim, brzo smo se razisli, mala razlika ko i da sam mu ja te rane nanijo tako je izgledalo.Doslo je proljece, jedan fejzic mi kaze hajmo prema Olovu da trazimo krompira i luka, kupicemo, tako mo krenemo i dodemo do sela Mizunovici, stanemo na sred sela, niko nas i ne gleda, gledaj reko de ima stala i frsko dubre, tu cemo ici u kucu, eno kaze iz one stale izade zena, vidimo de ude u kucu pa, zanjom,pokucamo, i odma otvaramo, selam povika jos sa vrata, covjek primi selam pa usta te nam napravi mjesto.Odma ugleda na siniji pita sirnica, kalja, hurmasice i kiseli kupus salata, ma jedem ja to ocima brate, pita covjek sve, a ja pozurijo pa i ono sto on i nepita,vezem ko sebi sto bi se reklo, moja se prica covjeku dopade, pa me upita, znasli Amire, koji je danas dan,rekoh znam ,jos dva dana pa idem u Vares da odmorim, zato i znam koji je dan, a znasli jos sta sto je vezano za ovaj dan, reko neznam, covjek usta pruzi mi ruku, ja se zbuni, pa mi rece cestitam ti BAJRAM,u zivotu se svasta dozivi i prezivi,covjek je jaci od celika.Svu nam hranu dade na raspolaganje, te nam rece da je bijo vozac i da je neko djete poginulo na njegovu kamijonu i ako ne njegovom greskom da je zbog toga nesrecan i da se bavijo lovom te mi pokaza svoje puske i trofeje,nakupi nam krompira i luka po jednu teglu kajmaka pa mi pokaza put dokuce de zivi Hamo Zulanovic kod jednoga Hrvata, tu se nademo, malo i napijemo, malo i zaplacemo, tu mi je bijo najljepsi konak u mom zivotu u krevetu na duseku od vune, bilo mi je zao ustati.Oko podne krenem opet u sumu, kad gore dodem, kazu mi isao neko u Brezu, kafa pojevtinila sada je kazu 60 dm , reko dobro je za ovi sto imam para kupicu malo kafe i djeci kantu marmelade,druge sedmice cjena je pala na 30 DMa trce na 15DM gdje i ostala, o ratnim desavanjima, jednostavno, nemogu da pisem, mislim na direktna desavanja.Jednostavno nemoguDOSAO JE I DAN DA SE IDE ,mjena je dosla, idemo u Vares, da nocimo i onda idemo, idemo nekim kamijonima do ns Igman, svi koji se vracamo zdravi i zivi, veselismo, ja za mojih 60 DM sto cam prodao meso, kupim 1kg kafe, 1 kantu od 3kg marmelade1 margarin od 2kg, 5 l. ulja, 5kg secera, idem sa dobrim rusakom sto je ko malo dosao u Sarajevo od nas.Kamijoni polaze, nevidis kraja, kroz grad ulazimo, Zajko puca iz kolutasa Ibro iz TETEJCA JA IZ DUGE DEVETKE SVE KROZ CERADU, NAS KAMIJON JE OPET NAJZANIMLJIVI, dolazimo dugim putem na Igman, ko ce moj rusak snijeti u hrasnicu, i za slaba konjcica bi bijo tezak, svi kazu nemozes, baci ali kako doci u gladni grad, kako i donijeti, stojim ljudi prolaze,svakom je dosta sebe.Sjetim se,nadem opet moju sjekiricu, pa osjecem tri guste jelove grane, stavim rusak na njih a onda to svezem kanapom i svezem de cu rukama drzati, pa kada sam kreno, samo sam vikao cuvaj i tako prolijeto druge, to me zadrzavalo da ne padnem i opet sam bijo medu prvima u hrasnici, ali jedva, jedva sam kuci dosao pod tim teretom.Skratijo sam ratna dejstva, i mnogo cega jos, za to bi trebalo mnogo vremena,nisam vodijo racuna o pravopisu, samo da sto prije privedem kraju.Nemoj te se ljutiti,ima puno razloga za to a i snage puno treba za tesku pricu.Tamo sam proveo 13 mjeseci i 17 dana, jednom umalo i da ne ostanem ali eto nisam selam i fala na razumjevanju.[justify]
Naj-tezi put u mom zivotu
Stranica 1/1
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Home 
portal 
Gallery 
Traži 
Registracija 
Login 
Sat Mar 21, 2009 4:46 pm
