SVAKO PAMETAN

SVAKO PAMETAN

Rode
moj, besbelli ste zaželjeli harne eglene i iskrene bešjede. Ma viđam ja
da su i ove eglene na internetu spale na to kondase dozivlje gluhi
insan. Svako nješto ćosa, svak pametan, bešjedama merači, poteže
kulturnu eglenu, a niđe nikog i niotkude da reče, ej vala ti, tako je, nek si to kazo, bio je i vakat !

Helem imam vam belni nješto rijet.
Jestel' opazili da se kaul u današnjeg kavma prominijo. Kako je ovo
rato u Bosni stalo, počo' svijet plaho kulturno govorit. Viš'
kona koni ne reče selam alejć, dojdi mi na kahvu, većem veli priko
telefona, dobar dan komšinice, možete li kod naske danas po podne na
kafu. Nješto slično je i kada se uniđe u onu trgovinu. Malo se
starinski pozdravlja sa selam alejk, il' merhaba, većem i tamokare
viču, dobar dan, ćao, zdravo, hay i serbus.


Moram kazat da me ovo vrime plaho brine. Besbelli da se svijet ubehutio radi
zehera i zora od ove skupotinje i bijede. Jopet kontam da je i bijeda
belćim naišla zbog naših griha, binamazluka, zbog mlogo haramija,
čiftelija, bećara i bećaruša, zijanlija i namiguša.


Ćesatluk
se ahbabine moje raširio više neg' ova krmeća gripa. Navadili smo se
na lip život a obruč se stego pa hoće da pukne. Mudar i pametan je oni
insan koji sveže svoje želje i ukroti pohlepnu dušu. U nadolazećem
vaktu biće kruto i dabil teško. Viru treba iskati svaki čojk i svaka
žena a dicu treba oko sebe sabrat.

Velim
vam, konuštisati se treba, a sjet' i meselu iskati kod hafiza i ilumali
ljudi. Zakazanit se mora svaki čoek da ga ne dofati dilendžija.
Dilendžija, starih pokvaritih mašina, auta i haljinke je na svakom
ćošku.

Upamet!

PRICA! 2
Nijaz SALKIĆ

Ma šta da ti zborim
moj ahbabu, poče priču jedan jaro. Mene je babo samo tuko. Istuče me
zadžabe i iznenada. Valjalo je radit a ja nejačak dječak bio. Briga
njega što sam više gladan već sit, skoro golokrak nego obučen. Blagu se
moralo nanit trave, bujadi, sina i lišća da se prostre pod njih. Čim
zora zarudi blago valja čuvati i paziti i timariti. Udaro me on čim je
stigo, brazdom, kamenjem, lopatom, vilama, nogama a najviše šamarima.
Dvadest godina sam ja bijo u najmu kod babe. Ništa nisam imo, samo one
ruke koje rade i noge koje hode po najmu.


Niđe nisam hodo


Moj putna relacija je
bila kuća, avlija i njiva. Ponjekad me babo vodio na džumaj petkom u
džamiju. Čim sklanjamo ja sam morao pravo kući a babo u gostionu.
Petkom se on znao napit ko letva. Vraćao se pijan oko pola noći našoj
kući. Mi ukućani smo svi imali zečiji san. Niko nije spavo, ili ako smo
malo dremnuli, čim on jednom udari u vrata, cijela kuća je budna i na
trncima.



Udaro i ženu



Pričaju ljudi kada se
moj babo ženio da je našu majku prvi dan istuko da je bila sva krvava.
Kažu, troji svatovi je taj dan prosili a moj babo stao pred nju i kaže,
bićeš moja il' ničija. Vidiš ovi pištolj, sudiće i tebi i meni. Štaš'
morala jadnica za njega poć'. I tako je pred kućom harmunika svirala,
kolo se oteglo a mlada (moja mati) onako
slučajno pogledala preko kola, to vidio mladoženja (moj babo) i veli
njojzi hodi ti vam nješto u kuću. Koga ti ono gledaš? Nikoga veli ona, onako
gledam šta je svita na piru, pa et. Ne laži, znam ja koga ti gledaš.
Izudaro je taj prvi dan na mrtvo ime, da je sva bila krvava. Mati je
izrodila 16-toro djece sa njim. Umrla je u 32 godini, iskrvavila
jadnica, dok je on te večeri bio u kafani. Babo se nedugo zatim oženio.



Nemoj da tri put kucam



Sjećam se da moj babo nije dugo čeko i hudovac hodo. Nije
prošlo mnogo a on našo sebi ženu. Dovede neku ženicu, valjda joj
masatio njeku tamo svoju priču o medu i mlijeku. Prve večeri kada se
polijegalo čujem kroz tanki zid kako babo tabiri svoje zakone. Ovo
moraš ovako, ondi ne smiš ić', voliko vani smiš bit, ovoliko zejtena
smiš potrošiti, i sve tako. Pred nama za fruštukom joj je očito
bukvicu. Slušaj mlada, kad god se vratim kući u bilo koje doba dana il'
noći, nemoj kojim slučajem da se desi da tri puta kucam na vrata. Mlada
(naša maćeha) je slušala i potvrdno klimala glavom. Sjećam se ljetnog
dana, mi cijeli dan radili na njivi i onako umorni upali u kuću,
večerali i polijegali. Babo po običaju otišo u gostionu. U njeko doba
noći čujem neku hlupu, sam sebi kažem ono je babo. Izašo bi da otvorim
al'ne smim, istuće me. Osluškujem iz maćehine sobe ništa se ne čuje,
ona valjda umornna pa zaspala. Opet se oču hlupanje pa se onda jače
ponovi. Čuše se vata od maćehine sobe i njen glas. Bože dragi, sigurno
je veće dugo vremena udaro u vrata. Kažem u sebi saćeš ti vidjeti.
Čujem otključavanje vrata i nešto se složi a potom jauk. Otac joj
opsova majku, ona se podiže sa poda i onako pjanog uz stepenice na
leđima unese u sobu mog oca. Ujutro kao da ništa nije bilo, samo vidjeh
maćehu svu podbuhlu i tragove krvi u hodniku.



Ma nije sve bilo po njegovom



On je mene cijelo
djetinjstvo i momaštvo zafrkavo. Kada sam se oženio pito sam babu da mi
da dulum zemlje blizu njega da i ja počnem praviti svoju kuću. Ne dam,
kaže mi on. Zašto babo? Zato što nisi zaradio. Zar nisam za 20 godina
zaradio jedan plac za kuće? Nisi, veli on. Dobro, velim, hvala ti babo.
Kad god bi sjeli ili nešto pričali, stalno me je pito' kaću se
ženit,-Dosadilo meni to i jednom dok je bio pod gasom ja mu kažem kako
bi se ženio al' nemam para. Uzme on novčanik i izvadi onu crvenku, bila
je brate vrijedna para. Dadne mi onu svoj auto »Škodu« i ja krenem po
selima. Sedam dana sam se provodio dok nisam pare potrošio, al žene
nisam doveo. Gdje je žena, pita babo, nema, neće ni jedna. Dobro, sad
si me zafrko al' nećeš više.



Stojenka



Kad nisam više mogo
durat, ja se nekako zaposlim u Sloveniji. Neko vrijeme sam živio sam
dok stana nisam našao a onda sam i ženu vamokarce gori doveo. Snašo se
ja lijepo pa kupio jedno tada dobro očuvano auto. 'Stojenka' ko iz
snova, lijepa i očuvana. Babo me dvije godine
prije toga nije šćio čuti za me akamoli da me primi u kuću. Govorio je,
šta ćeš mi, ne trebaš mi i tako tri godine prošle. Jednom čujem da mogu
doći. Bahnem pred kuću i parkiram onu 'Stojenku'. Otac se uveče vratio
iz sela i vidio auto pred kućom. Poselamim oca a on će meni ,čiji je
ono auto u avliji? Moj, velim, lijep je, kaže on. Mi nikada do tada
nismo imali lijepog auta. Veli otac, dite, bil ti njegarce prodo? Bi za
dobre pare. Kaže babo mom bratu, idi pa isprobaj auto. Ma ne dam ja
auta, da mi ga razbije, viknem ja. Slušaj dite, ja kad ti rečem da se
proba, nek ide ide i nek voza, a ja ću platiti ako ga razbije. Brat
provoza i vrati se. Kako je auto, dobro, veli brat, kano guja. Otac se
okrene prema meni i veli, pošto ćeš prodat? Ja bubnem trostruku cijenu,
onako iz zafrkancije, jer znam da nema toliko para. Ženo, dodaj mi onaj
musaf (babo je tamo ostavljo pare) uzme musaf i stane okretat
stranice. Cijeli je musaf prebrao dok je zadnju paru izvadio. Ja sam
poslije našo šofera koji me odvezo u Sloveniju, platio mu dobro a
ostalo mi je para hejbe.



Materijal za kuću



Od onih para od
'Stojenke' ja sam kupio ciglu za kuću, drvenu građu, cement i željezo.
Ostalo mi je čak para da kupim jedno slabije auto. Sav materijal sam
složio kod kuće. Nije mnogo vremena prošlo iza toga poče rato u Bosni.
Drvenu građu su mi raznijeli komšije Srbi za zemunice ,a bome i neki
moji rođaci. Jedino sam ciglu uspio prodati, ali ni od tih para nisam
hajra vidio. Eto, sve je to prošlo. Babo je prije nekoliko godina
preselio s ovog svijeta. Nadam se da će mi halaliti za onu 'Stojenku'.

http://gornjapuharska.blogger.ba/arhiva/2009/05