SALA KOD SPLAVARA

Šala kod splavara

Nekada,
iako težak i naporan rad splavara bio je ispunjen mnogim dogodovštinama, pa
evo nekih od njih.

Splavarilo
se iz Višegrada do Zvornika, tu se za građu uzimao novac, pa ponovo za
Višegrad ili Žepu, na nove splavove. U blizini mesta gde se dopremala građa
jedna muslimanka se setila i od svoje dve sobe napravila konak za splavare.
Imala je dve cene prenoćišta, ako hoćeš da spavaš u krevetu 5 banki a na
klupi samo 1 banka. Umorni splavari većinom su uzimali krevete, misleći da
će se u njima lepo odmoriti za sutrašnji povratak. Jedino je Novak
Mihajlović uvek spavao na klupi i kaže: „Dam brate banku i spavam k'o
čovek". Svi su se tome čudili kako, kad je već primio platu a muči se na
klupi. „Nisam lud da dam 5 banki, pa da me svu noć stjenice nosaju io
krevetu". Isti ovaj Novak, kako je sebe često predstavljao, Mihajlović blizu
Drine, (stanovao je na ušću) jedne ratne godine bio je uhapšen od četnika.
Dok je čekao na saslušanje u hodniku četničkog štaba, iz jedne kancelarije
je izašao podebeo četnik. Videvši da ovaj izlazi iz zgrade, setio se, stao
ispred njega i na očigled ostalih iz hodnika kao da i on treba da izaće a
prikriven debelim četnikom izašao. Koračao je lagano do prvog ćoška a onda
„bugija". Tako su počeli, ako se i ja dobro sećam, njegovi partizanski dani.
A njegova žena Ljubica često ga je_klela. Te da Bogda ovo te da Bogda ono.
„Ja sam na to navikao", govorio je Nole, „Ona meni kaže da Bogda irko, a ja
njoj, vučući zemlju na te".

Đurić
Slavimir - Arap, tada zaposlen u Crnom Vrhu, radio je kao odpremač građe iz
raznih delova Tare i Žepe. Svaki put kad su se splavari vraćali iz Zvornika
kroz Bajnu Baštu uzimali su namernice i odeću za one koji su ostali na
odpremnom mestu. Tako i Slavku žena svaki put pošalje pečenu kokošku. Prvim
dvema se obradovao, ali mu kod šeste- sedme, bi nešto sumljivo. Došao kući i
pita: „Šta ti je ženo, jesi li poludela pokla sve kokoši" „Joj Slavko, nešto
kokoši kunjaju pa ko velim da ne propadnu".

Šalili su se
na svoj a i na tuđi račun splavari i šumari. Neko je proneo vest, eto u
šali. da je Arap iznenada umro. Kao i svaki loš glas brzo se pročuo
čaršijom. Jedino Slavku niko nije rekao da je umro. Sledećeg jutra, dok se
magla još dizala već je bio na radnom mestu. Stajao je okrenut leđima kad mu
prišao kolega Dojčilo Despotović i, ne sluteći da ono iz magle izbija
silueta „pokojnog" Arapa. Pozdravio ga je sa dobro jutro. „Pokojnik" se
okrenuo, odpozdravio i sam je se prepao gledajući izbezumljeno bledo lice
svog kolege, kao da je video vampira noge ga izdaju, pada. „Šala" je
nesvesno uhvatila maha da je već prvog dana pola familije obukla u crno.

Jednom
prilikom vraćajući se sa Strugare na pola puta sretne se sa svojom ženom.
„De si povela kravu, Trnjina" „Izgleda da krava traži vola, pa je povela
kod Dobrisava“ Arap se nasmeja pa reče: „Slušaj Trnjina ako ti hoćeš da ideš
kod Dobrisava ti idi a tu kravu vrati u štalu. Nemoj da je vodiš k'o budalu
za sobom".