CRNA NOC U CRNOM POTOKU

Admin

Crna noc u Crnom potoku

Sezdesetih godina,bila je velika susa.LJudi su u bez cijenje davali stoku,jer nisu imali hrane za zimu.
Moji su odlucili da ne daju ovce dzabe,pa su ih puno zazimili.
Vec krajem februara vidjelo se da sijena nece moci biti.

Moj amidza je odlucio da idemo sa ovcama u Crni potok.
To je ono mjesto gje su se nasi tokom rata prevezli u Srbiju devedeset-pete.
Krenuli smo rano jednog jutra.Bio je veliki snijeg.
Jedva smo uspjeli preci jednu trecinu puta do ulaska u stijene.Pao je mrak.
Znali smo jednu pecinu u kojoj smo sa ovcama konacili.
Sljiedeceg jutra rano smo krenuli u Crni potok.

blizu potoka jednu pecinu smo pripremili za nas boravak.Oko pecine smo napravili tor.
Ovce su morale biti blizu nas,dabi ih sacuvali od zvijeri.Jednom sedmicno su nam donosili hranu.

Tu smo proveli tri sedmice,a onda je amidza odlucio da idemo pored Drine.
Tamo je bila jedna velika pecina,koja je kasnije jezerom potopljena.
Kada smo tamo stigli vec je bilo ponegdje i kopno.
Bilo nam je puno lakse.

Jedne veceri poce da puse jak vjetar.Snijeg se poce naglo topiti.
Drina pocela nadolaziti.Od visoki stijena odvajalo se kamenje i kotrljalo se niz tocila.
Neprestalno nam je prijetila neka opasnost.
Drina je nadosla vise nego ikada.Bila je par metara od nase pecine.
To nas je posebno zabrinjavalo.

Amidza me jednom upitao,dali smijem sam ostati kod ovaca da on ide u lov.
Vec nam je bila dosadila suha hrana.
Rekao sam da smijem,iako me bilo strah.Amidza je otisao.
Ja sam cijeli dan osluskivao da cujem pucanj puske.Nije bilo pucnja,pa sam se poceo brinuti
da mu se nesto lose ne desi pa se nemogne vratiti.
Vec me obuzimao strah.Priblizavao se mrak.Cuo sam pucanj puske.Bilo je daleko.
Procjenio sam,ako je amidza pucao,nemoze doci do mraka.Tako je i bilo.
Vec je bio mrak,a amidza nije dosao.Pripremijo sam dosta luca.
Ocekivao sam da me zve u pomoc.Pri tom sam razmisljao:pa meni je tek jedanaest godina.
Kome ja mogu pomoci?
Ipak moram biti spreman i na tu mogucnost.

Negdje daleko sam cuo glas.Nisam nista razumio.
Drina je tako hucala i tutnjala.

Vjetar je neprestalno fijukao,zavijao i jecao u visokoj planini.
Sve je to uticalo da se nista ne razumije i ne cuje.
Opet sam cuo glas.
Sada je malo blize.Razumio sam da me zove u pomoc,da idem prema njemu.
Upalio sam luc i
kreno preko stijena.Nosio sam i rezerve luca.
Kada sam bio blizu amidze,rekao mi je da stanem.Upozorio me da se otiskuje kamenje.
Nista
se nije vidjelo.Iznenada je nesto blizu mene crno palo.

-Podigni luc!
Povikao je amidza.Dosao je sav mokar i premoren.Vukao je za sobom ulov i govorio mi:
-Isao sam u Bijele vode.Jedva sam ubio ovu kozu.Zamisli nema jednoga roga.

-Sta ima veze!
Odgovorio sam amidzi.
Donijeli smo divokozu u pecinu.Drago nam je sto smo opet skupa.Brzo smo ogulili divokozu i spremili za jelo.
Bilo je poprilicno kasno.Amidza je bio premoren i brzo je zaspao.
Ja sam popravio vatru i legao.

Umirio sam se i ocekivao da utonem u san,a onda se iznenada oglasi vjeverica:
-ihihihhi..ihihii...ihihiii...hiii
Amidza mi je objasnjavao da je takvo oglasavanje vjeverice najava liepog vremena.
Dok sam osluskivao ovu pjesmu,cuo sam neko lupkanje:
-Tup...tup...tup...

Tupkanje se nastavilo sa kracim prekidima.To mi je skrenulo paznju,smetalo i pocelo izazivati
nesigurnost i strah.Zapalio sam luc i ustao da vidim sta je.
Podigao sam luc iznad sebe visoko da bih bolje vidio.Ugledao sam veliku topolu koju je
Drina donijela.
Povremeno je udarala u stijenu u kraju.
Bilo mi je lakse.Prisao sam i odgurnuo je da me ne plasi.Vratio sam se u pecinu.
Popravio sam vatru.Vjeverica se neprestalno cuje.
Ubrzo se procu i sova:

Huhuhuuu...huhuu...huhu...

Oglasavanj vjeverice i soveje neko vrijeme bilo isto vremeno,a onda se hukanje i hihotanje culo odvojeno.

Poceo je i puh da kaslje.Isto kao da insan kaslje.

Svi ti zvuci pomjesani sa hukom Drine i vjetra,u gluho doba,odjekivali su daleko i duboko u stjenama.

Amidza je i dalje spavao.

Mene je obuzimao strah.Procu se i neki glas.

Prestao sam disati.Potpuno sam se umirio.

Ubrzo sam se uvjerio.Jeste.Cuo sam zenski glas.Ustao sam da bolje cujem,

da budem siguran.Pomislio sam da ,mozda,sanjam.Ubrzo sam se uvjerio:

ne spavam,glas se cuje.Brzo se priblizava.Nesmijem jos da budim amidzu.

Glas se jasno cuo iz srbijanskih stijena:

-Ooooo Gaaaraaa...Ooooo---Gaaaaraaaa...

[b]Sa Bosanske strane iz stijena se cuo odgovor:

_Staa jeeee?

Sa Srbijanski stijena se ponovo culo:

_Jesuli ti sve koze?

Sa Bosanski stijena je dosao brzi odgovor:

_Niiisuuu! Nema mi krnjoroge!

Onda se sa Srbijanskih stijena cuo glas:

_ U Adema je ! Danas je ubijo krnjorogu.

Od straha mi se odvoji kosa od glave.

Izbezumljeno sam viknuo:
_Adzooo!

Sav van sebe je skocio amidza:

_Sta jee?

Ja sam pokazivao rukom prema stieni:

_Prikaza! prikaza!

Gledao sam u stijeni ispred nas stoji gola i garava zenska.Kosa joj je bila do zemlje.

Stajala je i gledala u nas.

Opet je pocelo dozivanje.

Amidza viknu:

_Uci sve sto znas!
_Kad smo poceli uciti,ona nas je pocela pljuvati.
Vidimo da pljuvacka pada po nama.
Amidza viknu:

_Pripremi koju borovu frz da zapalimo!

Strah kao da nas je malo popustio.Prihvatili smo borbu.

Zapalio sam frz i ucio ono sto sam znao sura.Ponavljao sam ih po ko zna koji put.

Amidza viknu!

_Zapali sve frzi!

Ja sam zapalio sve frzi,amidza ih je zgrabio i glasno zaucio:

Bismiilahhirahhmaniirahiim!

Poceo je zapaljenim frzima gadati prikazu.

U jednom momentu je nestala.Ubrzo poce i da svanjava.

Brzo smo se spremili i krenuli brdu prema selu.

Dok sam tjerao ovce u sebi sam ponavljao:_Nikada vise necu uci u pecinu!

Nikada vise necu konaciti u stjenama.