WukoljinStan


 
HomeHome  portalportal  GalleryGallery  CalendarCalendar  Kako koristiti ovaj Forum?Kako koristiti ovaj Forum?  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Grupe korisnikaGrupe korisnika  RegistracijaRegistracija  LoginLogin  

Share | 
 

 PISMO

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
Admin
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: PISMO   Thu Jun 03, 2010 5:14 pm



PISMO

Probudila sam se rano, po običaju... iako mi je danas neradni dan. Moja
mala kći Merima također se navikla rano ustajati. Sjedila sam u svojoj
radnoj sobi obuzeta knjigama i papirima. 'Mama, šta pišeš?' 'Pišem
pismo Allahu.''Da li mi dopuštaš da ga pročitam, mama?' 'Ne, ljubavi
moja, ovo je lično pismo koje...ne želim da bilo ko čita.'Merima je
izašla tužna iz moje radne sobe, ali je stalno ponavljala to pitanje.
Ja sam je redovno odbijala. Proteklo je tako nekoliko sedmica. Pošla
sam u njenu sobu, ali mi je prvi put djelovala zbunjeno... Zbog čega je
bila zbunjena? 'Merima, šta pišeš?' Još više se zbunila... 'Ništa,
mama' – odgovorila je, 'ovo su moji lični papiri.'Šta je to napisala
moja devetogodišnja kći i boji se da ja to vidim!!? 'Pišem pisma
Allahu, kao i ti...' - odjednom je zastala, a potom me upitala: 'Da li
će se sve obistiniti što pišemo, mama?''Naravno, kćeri moja, Allah
uistinu sve zna...'Nije mi dopustila da pročitam ono što je napisala.
Izašla sam iz njene sobe te se uputila prema Rašidu da mu, po običaju,
pročitam novine. čitala sam novine ali mi je misao bila s mojom
djevojčicom. Rašid je primijetio moju rastresenost... pomislio je da je
on razlog tome... pokušao me nagovoriti da angažujemo medicinsku sestru
da se brine o njemu... kako bi mi olakšao.Dragi Allahu, nisam željela
da to pomisli... Zagrlila sam ga i poljubila u čelo koje se znojilo
zbog mene i moje kćeri, Merime. Objasnila sam mu šta je razlog moje
brige i rastresenosti.Merima je otišla u školu a kada se vratila
zatekla je doktora u kući. Požurila je da vidi svoga nepokretnog oca.
Sjela je do njega djetinji ga zadirkujući.Doktor mi je objasnio da je
Rašidovo stanje veoma kritično. Zanemarila sam činjenicu da je Merima
još uvijek dijete i bez imalo obazrivosti kazala sam joj da je doktor
rekao kako srce njenog dragog oca, koji je puno voli, polahko slabi i
da neće živjeti duže od tri sedmice.Merima se zaprepastila. Stalno je
plakala govoreći: 'Zašto se sve ovo dešava babi, zašto???''Moli se za
njegovo izlječenje, Merima! Moramo biti hrabre! Ne zaboravi na Allahovu
milost i da je On, sve u stanju učiniti. Ti si babina mala i jedina
kći.'Merima je poslušala svoju majku, prikupila hrabrosti i rekla: 'Moj
babo neće umrijeti!'Merima je svako jutro ljubila svoga babu u obraz.
Jednog dana ga je pogledala nježnim i umiljatim pogledom govoreći mu:
'Kako bih voljela da me jednog dana otpratiš do škole.' Njenu veliku
tugu pokušao je ublažiti riječima: 'Ako Allah da, doći će dan kada ću
te otpratiti, draga moja Merima.' On je bio potpuno svjestan da neće
moći priuštit to zadovoljstvo svojoj kćerkici.Merimu sam otpratila u
školu. Kada sam se vratila kući radoznalost me tjerala da pročitam
pisma koja je pisala Allahu. Tražila sam ih u njenom stolu ali nisam
ništa pronašla. Dugo, dugo sam ih tražila, ali bez rezultata. Gdje ih
je ostavila? Da li ih je pocijepala nakon što ih je napisala? Možda su
ovdje... Merima je puno voljela tu kutijicu. Tražila ju je od mene dok
je nisam ispraznila i dala joj... Allahu dragi, u kutijici je mnogo
pisama, i sva su pisana Allahu!Gospodaru moj... Gospodaru moj... Neka
krepa pas našeg komšije Seida, zato što me prepada!!Gospodaru moj, neka
naša maca okoti puno malih mačića... da joj nadomjeste mačiće koji su
joj pomrli!!!Gospodaru moj, neka moj tečić bude uspješan u školi, zato
što ga ja puno volim!!! Gospodaru moj, učini da ruže u našoj kući brzo
rastu kako bih svakog dana kidala po jednu ružu za moju
učiteljicu!!!Bilo je mnogo pisama. Između ostalog, pisala je:Gospodaru
moj, povećaj pamet našoj sluškinji zato što sekira moju majku...Allahu,
sve molbe iz pisama su joj bile uslišane: Uginuo je pas našeg komšije
prije heftu dana, naša maca se okotila i ima puno mačića, Ahmed je
uspješan u školi, ruže su porasle i Merima ih svakodnevno bere za svoju
učiteljicu... Allahu, zašto Merima ne moli za izlječenje svoga oca!??
Puno puta sam je poticala na to... Iz misli me prenu zvuk telefonskog
zvona.Sluškinja se javila i pozvala me: 'Gospođo,
učiteljica.'Učiteljica! Šta se desilo sa Merimom? Da li je nešto
uradila? Obavijestila me da je Merima pala sa četvrtog sprata kada je
išla u stan svoje učiteljice, koja je toga dana bila odsutna, kako bi
joj dala ružu. Nagela se na balkon... ruža je pala... pala je i
Merima...Udarac je bio izuzetno snažan. Nismo ga mogli podnijeti ni ja
ni Rašid. Od siline tuge njemu se ukočio jezik i od tada on više ne
može govoriti.Zašto je umrla Merima? Ne mogu odagnati misli na smrt
svoje voljene kćerkice... Svaki dan sam išla do njene škole, kao da je
pratim. Sve sam radila što je moja curica voljela. Svaki kutak u kući
podsjećao me na nju. Sjećam se njenog smijeha koji je našu kuću
ispunjao životom...Prošle su godine od njene smrti, a kao da se to juče
desilo. U petak ujutru došla mi je sluškinja, sva uplašena. Rekla mi je
kako je čula nekakve zvuke iz Merimine sobe. Allahu, da li je moguće da
se Merima vratila??? Ovo je ludilo!!!Ti samo maštaš... Noga nije
kročila u tu sobu otkako je umrla Merima. Rašid je bio uporan da trebam
ući i vidjeti šta se čulo. Stavila sam ključ u vrata. Moje srce je
snažno lupalo... Otvorila sam vrata i, nisam se mogla kontrolisati.
Sjela sam i plakala, plakala... Bacila sam se na njen krevet, a on se
klimao... Ah, sjetila sam se, stalno mi je govorila da se klima i da
škripi kada se pokreće. Zaboravila sam pozvati stolara da ga popravi.
Ali, sada nema koristi... Šta je uzrokovalo zvuk???Da, to je zbog pada
levhe na kojoj je bila napisana Ajetu'l-Kursijja koja je bila okačena
da bi je Merima svakodnevno čitala dok je nije naučila napamet. Kada
sam podigla levhu kako bih je ponovno postavila na zid pronašla sam
papirić koji je Merima okačila na poleđini. Allahu, to je jedno od
njenih pisama... Šta je bilo napisano u tom pismu!?? Zašto ga je Merima
stavila iza Ajetu'l-Kursijje??? To je bilo jedno od pisama koje je
Merima pisala Allahu...Bilo je napisano:Gospodaru moj! Gospodaru moj!
Daj da ja umrem a da moj babo živi!
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
 
PISMO
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
WukoljinStan :: Arhiva-
Idi na: