WukoljinStan


 
HomeHome  portalportal  GalleryGallery  CalendarCalendar  Kako koristiti ovaj Forum?Kako koristiti ovaj Forum?  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Grupe korisnikaGrupe korisnika  RegistracijaRegistracija  LoginLogin  

Share | 
 

 KARMELA I KENAN

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
Admin
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: KARMELA I KENAN   Sat Mar 21, 2009 7:10 am



KARMELA I KENAN

Voljeli
su se Karmela i njen komšija Kenan. Voljeli se i jedno drugome
obećali da ce se uzeti i da za njih druge ljubavi nikada neće
biti. Često su se kradom vidali i svaku su priliku koristili da
budu zajedno.


Jednoga
dana Karmeli majka reče:

-Kceri, moja! Danas ti je babo išao
džamiji. Bio je sa jednim čovjekom iz susjednog sela.
Rekao mu je taj čovjek da hoće sina da ženi.
Kaže da je tebe begenisao i da će poslati prosce da te
isprose.


Karmelina
mati je zastala, duboku uzdahnula. Gledala je ispred sebe, onda
pogledala Karmelu i tiho nastavila:


- Babo
ti je kail. Kaže da u toga momka ima dosta zemlje.


Karmela
je bila zaprepastena. Nekontrolisano je povikala
:


- Ćuti,
majko! Kako možeš to pričati? Ti znaš da ja
imam momka i da nikada drugoga neću.

Mati
je to očekivala. Znala je šta joj mora reći:


- Kćeri,
moja! Biće kako babo kaže!


Onda
je malo zastala i ozbiljno upozorila kćerku:
[


-Biće kako babo kaže i tebi imeni!

Karmela
je plakala i molila da je ne daju. Stalno je govorila:


- Ja
neću ići!


Uzalud
se Karmela protivila i opirala. Došli su prosci. Nisu ni
pitali Karmelu. Od njenog oca su je isprosili
.

Prvog
petka poslije proševine, došli su svatovi i poveli
Karmelu. Puške su pucale. Pjesme se pjevale. Svi su se
veselili, osim Karmele i Kenana.


Plakali
su Karmela i Kenan. Tekle su suze. Proklinjao je momak i sebe i
devojku. Proklinjao je sudbinu. Proklinjao je onog ko je takav običaj
izmislio. Proklinjao je svakog. Proklinjao je nep-ravdu.


U
jedno selo je stizalo veselje. Drugo je obavila tuga i duboka
bol
.

Ožalošćena
Karmela odlučuje:


- Neću
živjeti sa momkom, kojem su me doveli! Vratitiću se svome
momku Kenanu, ili ću u Drinu skočiti.


Kenan
donosi čvrstu odluku:


- Moram
vratiti Karmelu! Sa drugom se nika-da neću oženiti
.

Doveli
su svatovi Karmelu u njenu novu kuću. Stavili su je na mjesto
gdje treba da dvori sve prisutne. Svi su veseli, samo je Karmela
duvakom sakrila lice i prolijeva suze. Klela je svoga oca, što
je dade za nedraga, sto joj uze sreću, a donese nesreću.


Klela
je Karmela i pravila plan. Odlučila se vratiti svome momku. Kako
se vratiti? Kako mu u oči pogledati?


Znala
je Karmela da će joj momak sve oprostiti. Znala je da je puno
voli. Znala je da se sada i on sa bolom u duši nosi. Obuzeta
svojim mislima, nije ni primjećivala pjesme i veselje.


Kada
se sijelo razišlo, pozvali su je
:

- Hajde,
snaho, da večeramo
!

Karmela
je smogla snage da kaže:



- Samo
mi vode dajt
e!

Stari
đedo je sjedio kod šporeta i posmatrao:


- Hm,
hm!


Onda
je tiho dodao:



- Sine,
nije dobro!


Kada
su to čuli ukućani, povikase:



- Hajde,
đedo, lezi
!
Đedo
je poslušao, polahko se podigao i otišao da legne
.

Karmela
je bila mirna i kao da je sve uredu reče:
]

- Da
malo pospremim kuću! Sutra ce narod dola-ziti, pa nećemo
moći ništa raditi
.

Svi
su polegli. Karmela je lupnula stolicu od sto, kao da posprema. Kada
se uvjerila da je pravi trenutak, otvorila je polhako vrata i
poblegla iz kuće. Nije smjela ići uobičajenim putem,
jer je znala da će je odmah početi tražili. Bila je
mrkla kišna noć. Uputila see sumskim putićem i tako
jedva došla do Luk
e.

Dosla
je na mjesto, odakle može vidjeti svoju kuću kada
svane. Odatle je mogla i da vidi kuću od svoga momka Kene.
Vidjela je da lampa gori, da ima svjetla. Znala je da on ne spava, da
se lomi sa svojom dušom. O, kako bi voljela sada tamo
otići i pokucati mu na prozor. Nesvjesno bi u nekim
tre-nucima krenula, a onda bi se brecnula i sebi rekla:


- Ne
smijem to učiniti! Ja sam, ipak, žensko! I ovako sam
previše zla uradila!


Osjećala
se, čas ponosno, čas bijedno. Zora je svanula. Karmela je
bila u nekom grmlju. Kada je izlazila da razgleda gdje je, ugledala
je svoju majku. Uzimala je drva da naloži jutarnju vatru. Odmah
je povikala:


- Oooo,
mamaaaa!


Majka
je odmah prepoznala kćerkin glas. Zgrabila je šamiju sa
glave u ruke i potrčala preko njiva do kćerke, koja je
izbezumljena tračala prema njoj raširenih ruku. Umalo se
obadvije ne obalije-stiše. Plakale su obadvije. Sva van sebe,
majka je upita:


Kceri,
moja! Odakle ti ovdje?


Karmela
se pribrala i počela
:

- Znaš,
majko! Ja sam tebi govorila da za dru-goga neću. Ja sam noćas
pobjegla. Ja sam što sam i bila. Idi pitaj babu, ako me neće
tući, ja ću u kuću doći. Ako će me tući,
ja odoh u Drinu skočit
i.

Majka
ne može biti svako, to se bezbroj puta pokazalo, pa i sada. Mati

je pala pred muža i rekla:

- Ako
Karmela krene prema Drini, ja moram prva u Drinu skočiti! Ja
poslije njejne, ne daj Bože smrti, niti mogu niti trebam
živjeti! I ovako smo joj previše bola nanijeli


Blijed.
Sav izgubljen. Prestrašen, otac zagalami:


- Muči!
Nego, idi mi dovedi dijete!


Mati
je brzo otisla i skupa sa Karmelom došla kući:


Otac
je blistao od sreće i radosti. Potrčao je zagrlio Karmelu.
Onda mu se sa srca otelo:


- Eeeeh!
Da si mi bogdo muško!


Mladoženja
je u svojoj kuci nijemo sjedio i gle-dao u pod. Kada je su mu
roditelji ustali rekao im da je Karmela sinoć pobjegla.


Karmelin
momak, Kenan, je poranio i krenuo u selo gde se sinoc Karmela udala.
Sve je isplanirao:


- Idem!
Imam, tamo jednu rodicu! Preko nje ću Karmeli poručiti da
se odmah vrati i da ću je uzeti kako smo se i dogovorili.


Razmišljajući
o Karmeli, brzo je dosao u to selo. Kada je došao do jedne
vode, ugledo je jednoga đedu, kako uzima avdest za rani sabah.
Malo je sačekao da đedo završi, pa mu nazva selam.
Đedo selam prihvati, pa ga upita:

-
-Odakle si, pa si vako uranio?

Obradova
se Kenan da može sa nekim progo-voriti, pa rece:


[center]Nastavak



- E,
moj, đedo! Ja sam iz Luke!


Dok
je đedo, brisao ruke peškirom upita ga:


- Šta
ima u Luci?


Kenan
je jedva dočekao da nastavi priču:



- Maaaa!
Tako, ima! Sinoć nam se udala jedna djevojka. Otišla je
izgleda vama
.



Dok
je đedo ostavljao peškir na parmake, tiho je rekao:


- Eeee!
Moj, sinko! Sinoć došla! Sinoć ošla!



Kenan
nije mogao povjerovati u to sto je čuo. Gledao je u đedu
razgoračenih očiju, onda mu iz dna duše izletje:



- Ma,
šta kažeš đedo, jutarnjega ti avdesta
!


Đedo
ga pogleda, pa reče!


- Jeste!
Jeste, sinko!



-Fala
tebi, đedo, i tvome sabahu, kad si mene tako jutros rano
obradovo! Sad ću ti u povjerenju sve ispričati.



Pričao
je Kenan ono sto mu je na srcu. Nije se zaustavljao. Obilazio je oko
đede. Poskakivao je. Želio je da poleti.




Đedo
je polahko odvraćao rukave, skopčavao je pulke, onda je
rekao Kenanu:




-Nije ko hoće, već kome je
suđeno! Jeli su g... , što su to tako radili.



Đedo
ga je blago pogledao i rekao:



  • - Idi! Cura te čeka. Ona je tvoja! I, nemoj dugo da čekaš,
    javi joj se! Oprosti joj!



Još
je nešto đedo pričao. Kenan ga više nije
slu-šao. Tračao je i gledao đedu. Zahvaljivao mu se
.


Karmeli
rekoše da ide čuvati goveda, što je ona jedva i
dočekala. Morala je proći blizu kuće svoga momka. Dok
je išla za govedima, tračala je, a ni sama nije znala
kuda i zašto. Sve joj je bilo nes-tvarno. Kao da sanja. Jedina
želja joj se vrzmala u mislima:




  • Oh!
    Kako bih voljela da ga vidim!



Njega
nije bilo. Onda bi sama sebi govorila:




  • -Mora
    da spava! Nije svu noć spavo! To sam vidjela!



Karmelu
je vidjela Kenanova majka. Ni sama nije vjerovala, ali je dmah
pomislila:



  • -Kako
    ću sina obradovati!



Opet
je u nevjerici sebi govorila:



- Je
li ovo, uistinu, moguce!?


Onda
se opet presbirala:


Dobro
sam je vidje
la!



Čas
je bila sigurna. Čas je mislila da joj se, možda, zbog bola
u duši ne pričinjava. Njenu zbu-njenost i nevjericu
prekunuo je glas sa kućnih vrata:


- Selam,
majko!


Potrčala
je mati da zagrli sina:



- Selam,
sine! I muštuluk! Ako me stare oči nisu prevarile?


Znao
je Kenan sta ć
e mu mati reći, pa je preduhitri:



- Nisu,
majko! Nisu! Dobro si videla! Jeste se noćas Karmela vratila
.



Mati
i sin su podijelili radost. Uživali u iznenadnoj sreći,
onda mati reče:


- Idi,
sine! Dovedi Karmelu kradom! Idi! I što prije neka dođe
!


Tako
je i bilo. Treći dan



KENAN
SE OŽENIO KARMELOM.



Admin: komentar modifikovan dana: Sun Mar 22, 2009 2:05 am; prepravljeno ukupno 2 puta
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Admin
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: KARMELA I KENAN   Sat Mar 21, 2009 9:29 am

Nastavak



- E,
moj, đedo! Ja sam iz Luke!


Dok
je đedo, brisao ruke peškirom upita ga:


- Šta
ima u Luci?


Kenan
je jedva dočekao da nastavi priču:



- Maaaa!
Tako, ima! Sinoć nam se udala jedna djevojka. Otišla je
izgleda vama
.



Dok
je đedo ostavljao peškir na parmake, tiho je rekao:


- Eeee!
Moj, sinko! Sinoć došla! Sinoć ošla!



Kenan
nije mogao povjerovati u to sto je čuo. Gledao je u đedu
razgoračenih očiju, onda mu iz dna duše izletje:



- Ma,
šta kažeš đedo, jutarnjega ti avdesta
!


Đedo
ga pogleda, pa reče!


- Jeste!
Jeste, sinko!



-Fala
tebi, đedo, i tvome sabahu, kad si mene tako jutros rano
obradovo! Sad ću ti u povjerenju sve ispričati.



Pričao
je Kenan ono sto mu je na srcu. Nije se zaustavljao. Obilazio je oko
đede. Poskakivao je. Želio je da poleti.




Đedo
je polahko odvraćao rukave, skopčavao je pulke, onda je
rekao Kenanu:




-Nije ko hoće, već kome je
suđeno! Jeli su g... , što su to tako radili.



Đedo
ga je blago pogledao i rekao:



  • - Idi! Cura te čeka. Ona je tvoja! I, nemoj dugo da čekaš,
    javi joj se! Oprosti joj!



Još
je nešto đedo pričao. Kenan ga više nije
slu-šao. Tračao je i gledao đedu. Zahvaljivao mu se
.


Karmeli
rekoše da ide čuvati goveda, što je ona jedva i
dočekala. Morala je proći blizu kuće svoga momka. Dok
je išla za govedima, tračala je, a ni sama nije znala
kuda i zašto. Sve joj je bilo nes-tvarno. Kao da sanja. Jedina
želja joj se vrzmala u mislima:




  • Oh!
    Kako bih voljela da ga vidim!



Njega
nije bilo. Onda bi sama sebi govorila:




  • -Mora
    da spava! Nije svu noć spavo! To sam vidjela!



Karmelu
je vidjela Kenanova majka. Ni sama nije vjerovala, ali je dmah
pomislila:



  • -Kako
    ću sina obradovati!



Opet
je u nevjerici sebi govorila:



- Je
li ovo, uistinu, moguce!?


Onda
se opet presbirala:


Dobro
sam je vidje
la!



Čas
je bila sigurna. Čas je mislila da joj se, možda, zbog bola
u duši ne pričinjava. Njenu zbu-njenost i nevjericu
prekunuo je glas sa kućnih vrata:


- Selam,
majko!


Potrčala
je mati da zagrli sina:



- Selam,
sine! I muštuluk! Ako me stare oči nisu prevarile?


Znao
je Kenan sta ć
e mu mati reći, pa je preduhitri:



- Nisu,
majko! Nisu! Dobro si videla! Jeste se noćas Karmela vratila
.



Mati
i sin su podijelili radost. Uživali u iznenadnoj sreći,
onda mati reče:


- Idi,
sine! Dovedi Karmelu kradom! Idi! I što prije neka dođe
!


Tako
je i bilo. Treći dan



KENAN
SE OŽENIO KARMELOM.

Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
 
KARMELA I KENAN
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
WukoljinStan :: Arhiva-
Idi na: